"Međutim, kad smo kod ovog problema,  treba posebno obratiti pažnju na veliki broj poslodavaca koji nemaju problema sa nelikvidnošću i gubicima, ali ipak zarade isplaćuju sa zakašnjenjem ili ih uopšte ne isplaćuju i tako stvaraju profit na grubom kršenju zakona. No, može im biti kada inspekcijski nadzor i sankcije ne funkcionišu. Stoga se stiče utisak da postoji izvjesna koalicija između vlasnika kapitala i i njima bliskih pojedinih predstavnika vlasti", jasan je Lakušić.
On tvrdi da ovo pitanje i te kako ima i plitičku dimenziju.
"Očito DPS aktivisti u Vladinim inspecijskim organima su dobro upućeni kod kojih poslodavaca nije dozvoljeno izricati sankcije, i pod preopostavkom da im nije niko to naložio, pa se kontrola i inspekcijski nadzor vrše gotovo isključivo kod poslodavaca koji nijesu aktivni u najbrojnijoj partiji na vlasti. Osim toga, vlasnici kapitala za račun svoje dobiti vrše snažan pritisak i gotovo diktaturu nad radnicima, i u predizbornom i  izbornom periodu i utču na izbornu volju, odnosno nevolju i za uzvrat predstavnicima Vlade, odnosno DPS vlasti obezbeđuju glasove radnika nad kojima se vrši diktatura, i to ne samo politička, već i ekonomska, socijalna i uopšte ljudska.
Stoga, „Listu srama“ , osim poimenično vlasnika kapitala, treba „obogatiti“ sa imenima predstavnika Vlade, ovlašćenih lica inspekcijskih organa, uprave za inspekcijske poslove, inspekcije rada, upravne inspekcije, poreske inspekcije, kao i inspektore,  resornih ministara i generalnog šefa izvršne vlasti i to periodično i konstantno po imenično",  jasan je naš sagovornik .
Lakušić tvrdi da,  sa stanovišta vladavine prava, neprocjenjiv je broj radnika koji neredovno primaju ili kojma se apsolutno ne isplaćuju zarada, već prije dobiju otkaz nego platu.
"Pa ipak se može ustvrditi da je taj broj mjeren desetinama hiljada ljudi. Osim toga hiljade bivših radnika ne mogu ostvariti svoja prava na i do 30 mjesečnih zarada i pored izvršnih i pravosnažnih sudskih presuda, kao što su u bivše velikim preduzećima, Građevinsko „GORICA“ , fabrika „Radoje Dakić“ i mnoga druga.
Osim što se ne poštuju Zakonom o radu utvrđena prava zaposlenih građana,  u hiljadama slučajeva se, grubo gazi po osnovnim ljudskim pravima iz Univerzalne deklaracije oljudskim pravima (član 23.) „Svako ko radi ima pravo na zaradu koja odgovara ljudskom dostojanstvu“, Iz Mađunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima ;  Konvencije o zaštiti plata, MOR-a br.95.; Ustavom CG garantovano pravo na zaradu (član 64.) i drugim zakonskim propisima CG.
„Listu srama“ treba da čine poimenično, predstavnici Vlade Crne Gore, i vlasnici kapitala koji ne poštuju univerzalno ljudsko pravo, Ustavom garantovano pravo, i svi akteri nezakonitog bogaćenja eksploatacijom zaposlenih građana uz podršku predstavnika Vlade za DPS vlast, kao „koalicione partnere“. To su „riječ - dvije“ o vladavini prava u CG",  zaključio je Lakušić.